2:1 Zaљto se bune narodi, zaљto puci ludosti snuju?

2:2 Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotДe protiv Jahve i Pomazanika njegova:

2:3 "Skrљimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"

2:4 Smije se onaj љto na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.

2:5 Tad im veli u svom gnjevu, ћestinom ih on zbunjuje:

2:6 "TУa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."

2:7 Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reиe: "Ti si sin moj, danas te rodih.

2:8 Zatraћi samo, i dat жu ti puke u baљtinu, i u posjed krajeve zemaljske.

2:9 Vladat жeљ njima palicom gvozdenДom i razbit ih kao sud lonиarski."

2:10 Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.

2:11 Sluћite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,