5:1 Velika se vika digla meрu ljudima i ћenama protiv njihove braжe Ћidova.

5:2 Jedni su govorili: "Zalaћemo svoje sinove i kжeri da bismo mogli nabaviti pљenice te jesti i ћivjeti."

5:3 Drugi su govorili: "Zalaћemo svoja polja, vinograde svoje i kuжe svoje da bismo mogli nabaviti pљenice za vrijeme gladi."

5:4 Drugi su opet govorili: "Moramo uzaimati novac na polja svoja i vinograde da bismo mogli isplatiti kraljeve namete.

5:5 Tijelo je naљe kao tijelo braжe naљe, sinovi su naљi kao i njihovi, a mi moramo predavati u ropstvo svoje sinove i kжeri; meрu naљim kжerima neke su veж robinje! A mi ne moћemo niљta jer polja naљa i vinograde drћe drugi."

5:6 Razljutio sam se veoma kad sam иuo njihovu viku i te rijeиi.

5:7 Poљto sam u sebi promislio, prekorio sam velikaљe i odliиnike rijeиima: "Vi nameжete teret svojoj braжi!" I sazvao sam protiv njih velik zbor.

5:8 I rekao sam: "Mi smo, koliko smo mogli, otkupili svoju ћidovsku braжu koja bijahu prodana poganima. A sada vi prodajete svoju braжu da bismo ih otkupili!" Svi su љutjeli i nitko nije odgovorio.

5:9 Nastavio sam: "Nije dobro to љto иinite. Ne treba li da hodite u strahu Boga naљega da se tako uklonimo ruglu neprijateljskih naroda?

5:10 I ja, i moja braжa, i moji momci davali smo im novaca i ћita. Ali smo im dug oprostili.

5:11 Vratite im i vi joљ danas njihova polja, vinograde, maslinike i kuжe njihove i oprostite im postotak u novcu, u ћitu, u vinu, u ulju, љto ste im ga nametnuli."

5:12 A oni odgovoriљe: "Vratit жemo; neжemo od njih niљta traћiti. Uиinit жemo kako si rekao." Tada pozvah sveжenike i naredih neka se zakunu da жe uиiniti kako su obeжali.

5:13 Zatim istresoh skute svoje odjeжe govoreжi: "Neka Bog ovako istrese iz vlastite kuжe i imanja svakog иovjeka koji se ne bude drћao ovog obeжanja! Tako bio istresen i ispraћnjen!" A sav zbor odgovori "Amen!" hvaleжi Jahvu. I narod je uиinio prema ovom dogovoru.

5:14 I od dana kad mi je kralj naredio da budem upravitelj u zemlji Judinoj, od dvadesete do trideset i druge godine kraljevanja Artakserksa, za dvanaest godina ja i moja braжa nismo nikada jeli upraviteljskog kruha.

5:15 Ali prijaљnji upravitelji, moji prethodnici, ugnjetavahu narod: svakoga su dana od njega uzimali иetrdeset љekela srebra za kruh; i njihove su sluge ugnjetavale narod. A ja nisam nikada tako иinio, zbog straha Boћjega.

5:16 Иak sam se jednako drћao posla oko zida i nisam kupio ni jedne njive! Svi su moji momci bili ondje okupljeni na poslu.

5:17 Za mojim su stolom jeli Ћidovi i odliиnici, njih stotinu i pedeset na broju, osim onih koji su k nama dolazili iz okolnih naroda.

5:18 Svakoga se dana o mom troљku pripremalo jedno goveиe, љest biranih ovaca i peradi; svakih deset dana donosilo se obilje vina za sve. A opet nisam nikada traћio upraviteljskog poreza na kruh, jer je narod veж bio teљko optereжen.

5:19 Spomeni se, Boћe moj, za moje dobro svega љto sam uиinio ovome narodu!